Šurnjaesti Star Wars

Pažnja, kvariša!

U svetlu skorašnjih optužbi za seksualno nasilje šurnjaesti Star Wars izlazi u pravom trenutku. Dakle, ima taj lik koga neki matori ružni maltretira i uslovljava. Oni su, naravno, na tamnoj strani. I onda naša heroina zove tog neodlučnog lika na svetlu stranu. Znači mani se sine fegetovanja, mani se sponzora i potpisivanja non-disclosure ugovora, daćemo ti mi glavnu ulogu. Mami ona njega sa punani*, ali to nije eksplicitno pokazano. I onda jedan pogrešno stavljeni mač, ako znate šta hoću da kažem, uništava život overlorda galaksije, a ne samo karijeru. Pa bravo Holivude, ponovo ti je uspelo.

Nešto se pominje i da je naš antiheroj morao da ubije svog oca da bi prešao na tamnu stranu. Isto što je Frojd rekao za svakog čoveka. Od antičkih mitova do telenovela postavlja se isto pitanje: Ko je kome majka? Tako Star Wars ne zaostaje za svetskim vanvremenskim trendovima. U filmu se vidi znatna dubina ukoliko ga gledate u 3D tehnologiji. Ja sam tvoja majka je premisa celog filma što nas dovodi do toga da ako ste rođeni kao vojnik crnac, možete da dezertirate, imate gomilu herojskih momenata i spasite pola galaksije, ipak ćete dobiti samo poljubac od azijatkinje na izdisaju. (Pitam se kada će svet biti spreman za neki drugi interracial, ili interspecies, tipa Leja sa onom žabom sa komandnog mosta) S druge strane, ukoliko imate u sebi krvi Skajvokera gotovo garantovano ćete vladati galaksijom. Takoreći, sila Boga ne moli.

U filmu se pojavljuje i jedan pravi glumac i objašnjava našem malom  junaku koji nikad neće biti šef na galaksiju (ne zato što je crnac), kako je on (naš junak) pobegao iz stormtrupera i samo se pridružio drugoj organizaciji, misleći na ljude koji izlaze iz veze u vezu i nikada nisu sami. Do kraja filma vidimo da je lik koji se ne vezuje zaradio mnogo para – ali nema nikoga pored sebe, dok je ozbiljan lik i iz jedne i iz druge veze izvukao samo konflikte i malo BDSM-a (Imperija pokušava da ga ubije, a azijatkinja kojoj je poginula sestra u prvoj sceni, a možda joj je I majka nikad se ne zna, oni su meni svi slični, ga vezuje odmah po upoznavanju i umire za njega). Naš mali junak takođe nikada neće biti sa Rej (ne zato što je crnac). Nije objašnjeno za neozbiljnog lika ko je ni šta je i da li je onaj po koga su krenuli, ali to valjda nije ni bitno.

U najnapetijim momentima glavni likovi izgovaraju banalne doskočice, što je osnovna poruka filma - da su veze stalna borba, ali da treba nalaziti lepotu u svakom trenutku. 

Pojavljuju se i neke kristalne lisice, ali ne znam šta je to zapravo, osim ako nije reč o kristal metu, što bi, doduše, objasnilo samo prevod na srpski - kristalne krtice. To ili partijsko zapošljavanje.

_______

*punani - ženski polni organ.

Srbija voli Igru prestola

Bliži se ponedeljak i nova epizoda pete sezone Igre prestola. Uzbuđeni smo kao na izbornu noć. Srbija je na nogama, podeljena i ostrašćena. Torrenti se refreshuju, kokice podgrevaju.

Igra prestola nas podseća na davna vremena kada su se ljudi gadili kepeca i plaćali da ih gledaju u cirkusu. Pitanje nije zašto mi volimo da gledamo seriju punu incesta, kopiladi, odrgubljenih glava, silovanja, orgijanja i naravno omiljenih scena - seksa sa kepecom. Pitanje je zašto takvih sadržaja nema više. Ima li ko da ne voli sirove scene homoseksualnog seksa, i naravno, potonju kaznu, pošto znamo da će kod R. R. Martina svi da poginu (u vodu). Može li biti ičeg lepšeg od doživljaja puritanske katarze tokom gledanja svih stvari koje osuđujemo? Autoritarnu ličnost[1] su ispitivali počevši od pitanja kako je moguće da je došlo do Drugog svetskog rata. Valjda zato što je zanimljiviji od repriza Porodičnog blaga. 

"Strah reže dublje od mačeva" R. R. Martin

Možemo pratiti korelaciju popularnosti serije i popularnost Prvog Premijera Vlade. Koja je razlika između Lanistera koji vraćaju svoje dugove i Vučića koji nikome nisu dužni ostali? Kolilko smo daleko od tog srednjeg veka i podela na vladajuće porodice sa svojim podelama na demokrate i radikale i old skul radikale? Kao pravi mali nacoši imamo ambivalentan odnos prema likovima iz ove serije, kao i prema likovima iz serije u Vladi. Volimo Njega, pevamo mu pesme, još više ga se plašimo. Voleli bi da vidimo da padne, ali ne smemo to da priznamo, ni javno ni sebi.  

Iza Velikog zida

Možda seriju gledamo zbog predivnih predela u scenama koje su snimane u irskim prostranstvima i Dubrovniku (u Dubrovniku su snimane scene u Kraljevoj luci, odakle vladaju Lanisteri). A možda nas to destruktivno i nacionalističko u nama tera da gledamo Igru prestola pošto samo želi opet da vidi kako Dubrovnik gori, a svima je jasno da je pitanje vremena kad će Lanisteri da najebu. A ako nas je nešto naučila ova serija to je da taman kada misliš da je neko pobedio i da je kralj Vesterosa, do kraja epizode mu leti glava.

Prelazak uskog mora

Moguć razlog populatrnosti serije u Srbiji je sličnost sa kulturom srednjeg veka u srpskoj politici i opštem stanju u privredi. Previše likova i isprepletana radnja čine da se gledaoci osećaju malim i zbunjenim, kao pred uzrocima i posledicama ekonomske krize. Generalno, Strašno, strašno je igra koje volimo da se igramo u svakodnevnom ćaskanju, pa je tako volimo i u seriji. Dobra je za prekraćivanje vremena i držanje podanika na svom mestu. Zastrašivanje spoljašnnjim neprijateljem je osnova svakog autoritarnog sistema. Beli šetači iza Velikog zida, Islamska država, Albanci, Lanisteri, Hrvati, devedesete, Dotraki, Povratak Šešelja, Drugi Šešeljov odlazak - svi su nam za vratom… Naslovi u novinama nam uvlače strah u kosti ne bi li sedeli kod kuće srećni što nam nije gore i glasali za veću nadležnost komunalne policije, Vučića, bilo koga, samo da nas spasi. Kao narod Vesterosa koji čeka princezu na zmaju, ali to je tek za ko zna koliko sezona… 

Sada je mesec maj, ali pripremite se, u Srbiji zima dolazi.

 

"Ne postoje heroji... u životu, nemani pobede" R. R. Martin

---

[1] Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije: Autoritarna ličnost je prema Teodoru Adornu, osoben sklop crta ličnosti, stavova i vrednosti, tipičan za pojedinca koji ima izrazitu antidemokratsku orijentaciju. Obuhvata sledeće osobine ličnosti: submisivan i idolopoklonički stav prema autoritetu, krutost u mišljenju, sklonost stereotipijama, konzervativnost, konvencionalnost, destruktivnost, cinizam, sklonost potiskivanju, preterana sklonost ka redu i „čvrstoj ruci“

50 nijansi neravnopravnosti

50 nijansi Siva (2015) reklamiraju kao film za žene. Jeste ženski film, ali ne zato što je to ljubavna priča sa elementima sado-mazo erotike, već osuda položaja žena u prikrivenom patrijarhatu i početak četvrtog talasa feminizma.

Ovo je naizgled ravnopravno društvo, a zapravo, muškarci drže sve konce u rukama i održavaju stanje ekonomskom moći, pozivanjem na tradiciju, agresijom. Agresijom! Žene mogu da glasaju, imamo zakone o mobingu, ali zapravo, u svakodnevnom odnosu žene su građani nižeg reda. Na poslu se manje uvažava njihovo mišljenje, mere se po fizičkom izgledu, moraju da se trude duplo više od muškarca, nipodaštava se njihova sposobnost vožnje, rasuđivanja i izdržljivost, kritikuje se njihovo seksualno ponašanje, u isto vreme tražeći da budu i prelepe i dobre majke i smerne i prodorne u poslu i pametne, uključujući sve ono šta se za muškarce unapred pretpostavlja.

Nasilje kao kralj neravnopravnosti polova je uzeto u filmu da opiše odnos prema lepšem polu (možda je slabijem prigodniji izraz pošto je to karakteristika koja se iskorišćava). Koliko muškarci gaze žene nam dočaravaju scene vezivanja i bičevanja koje pokazuju opštu apatiju i reaktivnost žena (koje su im nametnute) u odnostima na svakom nivou. Svako upadanje ženi u reč, manja plata, buljenje u grudi umesto slušanja šta ima da kaže, korišćenje pms-a kao argument, snishodljiv pogled ako je prerano rodila dete ili sažaljiv ako nije rađala bole kao udarac seksualnim pomagalom po zadnjici. Niži prihodi i težak pristup bolje plaćenim poslovima, predrasude, institucije koje ne uspevaju da zaštite žrtve nasilja, prebacivanje krivice za seksualno uznemiravanje na žrtve su vezivanje ruku ženama jednako kao u seksualnim igricama u filmu.

Ali Holivud ne bi bio holivud kada blokbasteri ne bi bili slojeviti. Ako zanemarimo polove glavnih aktera dobijamo jednu društvenu opomenu. I nad ocem familije ima otac: kako su religija i država uređene po obliku porodice, tako moćnike možemo gledati kao očeve (bogove) u društvu. Kapitalistički magnati bičuju male ljude svojim proizvodima, tržištima, reklamama. Ljudi moraju da rade danonoćno kako bi zadovoljili želje koje su im projektovali marketinški stručnjaci. 50 nijansi prikazuje sve perverzne načine na koje nas kapitalizam muči, izbija iz nas svaku trunku proaktivnosti i osećaja da smo ljudska bića. Udarac po zadnjici se čuje u zvuku zavedene mase na stadionu, melodiji mobilnog telefona koji nas čini stalno dostupnim gazdi, zvuku očitavanja nepotrebnog proizvoda na kasi, a ruke su nam vezane kreditima, lošim zakonima i strahom.

Sve u svemu nas tuku i vezuju, mašinerija udara po radnicima, radnici udaraju po domaćicama, tako da je, kao i uvek, najveći teret ovog „civilizovanog“ društva na ženama, a mi pokušavamo da ubedimo sebe da uživamo u tome. To je pravi sado-mazo odnos.