Bliži se ponedeljak i nova
epizoda pete sezone Igre prestola. Uzbuđeni smo kao na izbornu noć. Srbija je
na nogama, podeljena i ostrašćena. Torrenti se refreshuju, kokice podgrevaju.
Igra prestola nas podseća na
davna vremena kada su se ljudi gadili kepeca i plaćali da ih gledaju u cirkusu.
Pitanje nije zašto mi volimo da gledamo seriju punu incesta, kopiladi,
odrgubljenih glava, silovanja, orgijanja i naravno omiljenih scena - seksa sa
kepecom. Pitanje je zašto takvih sadržaja nema više. Ima li ko da ne voli
sirove scene homoseksualnog seksa, i
naravno, potonju kaznu, pošto znamo da će kod R. R. Martina svi da poginu (u
vodu). Može li biti ičeg lepšeg od doživljaja puritanske katarze tokom
gledanja svih stvari koje osuđujemo? Autoritarnu ličnost[1] su ispitivali počevši od pitanja
kako je moguće da je došlo do Drugog svetskog rata. Valjda zato što je
zanimljiviji od repriza Porodičnog blaga.
 | |
| "Strah reže dublje od mačeva" R. R. Martin |
Možemo pratiti korelaciju
popularnosti serije i popularnost Prvog Premijera Vlade. Koja je razlika između
Lanistera koji vraćaju svoje dugove i Vučića koji nikome nisu dužni ostali? Kolilko smo daleko od tog srednjeg veka
i podela na vladajuće porodice sa svojim podelama na demokrate i radikale i old skul radikale? Kao pravi mali nacoši imamo ambivalentan odnos prema likovima iz
ove serije, kao i prema likovima iz serije u Vladi. Volimo Njega, pevamo mu
pesme, još više ga se plašimo. Voleli bi da vidimo da padne, ali ne smemo to da
priznamo, ni javno ni sebi.
 |
| Iza Velikog zida |
Možda seriju gledamo zbog
predivnih predela u scenama koje su snimane u irskim prostranstvima i Dubrovniku (u Dubrovniku su snimane scene u Kraljevoj luci, odakle vladaju Lanisteri).
A možda nas to destruktivno i nacionalističko u nama tera da gledamo Igru prestola pošto samo želi opet da vidi kako Dubrovnik gori, a svima je jasno
da je pitanje vremena kad će Lanisteri da najebu. A ako
nas je nešto naučila ova serija to je da taman kada misliš da je neko pobedio i
da je kralj Vesterosa, do kraja epizode mu leti glava.
 |
| Prelazak uskog mora |
Moguć razlog populatrnosti serije u Srbiji je
sličnost sa kulturom srednjeg veka u srpskoj politici i opštem stanju u privredi.
Previše likova i isprepletana radnja čine da se gledaoci osećaju malim i
zbunjenim, kao pred uzrocima i posledicama ekonomske krize. Generalno, Strašno, strašno je igra koje volimo da
se igramo u svakodnevnom ćaskanju, pa je tako volimo i u seriji. Dobra je za
prekraćivanje vremena i držanje podanika na svom mestu. Zastrašivanje
spoljašnnjim neprijateljem je osnova svakog autoritarnog sistema. Beli šetači
iza Velikog zida, Islamska država, Albanci, Lanisteri, Hrvati, devedesete,
Dotraki, Povratak Šešelja, Drugi Šešeljov odlazak - svi su nam za vratom…
Naslovi u novinama nam uvlače strah u kosti ne bi li sedeli kod kuće srećni što
nam nije gore i glasali za veću nadležnost komunalne policije, Vučića, bilo
koga, samo da nas spasi. Kao narod Vesterosa koji čeka princezu na zmaju, ali to je tek za ko zna koliko sezona…
Sada je mesec maj, ali pripremite
se, u Srbiji zima dolazi.
 |
| "Ne postoje heroji... u životu, nemani pobede" R. R. Martin |
[1]
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije: Autoritarna ličnost je prema Teodoru
Adornu, osoben sklop crta ličnosti, stavova i vrednosti, tipičan za pojedinca
koji ima izrazitu antidemokratsku orijentaciju. Obuhvata sledeće osobine
ličnosti: submisivan i idolopoklonički stav prema autoritetu, krutost u
mišljenju, sklonost stereotipijama, konzervativnost, konvencionalnost,
destruktivnost, cinizam, sklonost potiskivanju, preterana sklonost ka redu i
„čvrstoj ruci“
